Jod je jedan od onih minerala na koje retko pomislimo, ali bez njega štitna žlezda jednostavno ne može da radi. Istovremeno je i jedna od retkih hranljivih materija kod kojih su i premalo i previše problem. Hajde da mirno i iskreno pogledamo čemu jod služi, ko zaista ima nedostatak i ima li smisla dodatak baš za tebe.
Da li ti je poznato?
- Pitaš se da li unosiš dovoljno joda iz hrane
- Izbegavaš jodiranu so, mlečne proizvode ili ribu
- Čuo si da je jod važan za štitnu žlezdu, ali ne znaš da li ti treba dodatak
Zašto je jod važan
Jod je osnovna sirovina od koje štitna žlezda proizvodi svoje hormone. A ti hormoni upravljaju metabolizmom, energijom, telesnom temperaturom i mnogim drugim procesima. Zato, kada joda nema, žlezda ne može da proizvede dovoljno hormona, koliko god se trudila.
Autoritativan pregled opisuje kako težak nedostatak joda dovodi do uvećanja štitne žlezde (gušavost) i do smanjene funkcije (Zimmermann i Boelaert, 2015). Upravo zato se u mnogim zemljama so jodira, i baš ta mera rešila je veliki deo problema u svetskim razmerama.
Najjači podaci: trudnoća i razvoj mozga
Ovde su dokazi najubedljiviji. Jod je posebno važan u ranoj trudnoći, kada se izgrađuje bebin mozak. Velika zajednička analiza podataka od preko 6000 parova majke i deteta utvrdila je vezu između jodnog statusa majke u prvom tromesečju i kasnijeg verbalnog koeficijenta inteligencije deteta (Levie i saradnici, 2019).
Iskrena napomena, koju sami autori prave: efekat je na verbalnu, a ne na sve vrste inteligencije, i vezan je pre svega za prvo tromesečje. Ali pravac je jasan: dovoljno joda tokom trudnoće ima značaj za mozak koji se razvija. Zato su trudnice i one koje planiraju trudnoću među grupama za koje jod zaslužuje posebnu pažnju.
Važna ravnoteža: i premalo i previše škode
Ovo je najvažniji deo i baš njega reklame obično preskaču. Kod joda je veza U-oblika: i nedostatak i višak povećavaju rizik. Veliko istraživanje i meta-analiza sa skoro 70000 učesnika utvrdila je da i nizak i visok unos joda povećavaju rizik od autoimunih procesa u štitnoj žlezdi u odnosu na optimalan unos (Wang i saradnici, 2019).
Drugim rečima, više joda nije automatski bolje. Prekomeran unos može da naškodi baš onoj žlezdi koju pokušavaš da podržiš. Zato jod nije nešto što gutaš u velikim količinama za svaki slučaj, već hranljiva materija kod koje je cilj dovoljno, a ne maksimalno.
Pažnja: kod oboljenja štitne žlezde ne počinji jod sam.
Kod postojećeg oboljenja štitne žlezde (pojačana funkcija, autoimuni tireoiditis i drugo) dodatni jod može da pogorša stanje. U tim slučajevima unos je samo nakon pregleda i lekarske preporuke.
💡 Da li si znao da...
- Jodiranje kuhinjske soli spada među najuspešnije mere u javnom zdravlju i uklonilo je masovnu gušavost u mnogim zemljama.
- Glavni izvori joda u hrani su riba i morski plodovi, mlečni proizvodi i jodirana so.
- Bebin mozak je najosetljiviji na nedostatak joda upravo u ranoj trudnoći.
- Nedostatak joda se vraća u deo razvijenih zemalja zbog manje jodirane soli i promenjenih prehrambenih navika.
Ko je zaista u riziku
Za većinu ljudi koji koriste jodiranu so i hrane se raznovrsno, joda obično ima dovoljno. Pregled iz 2022. godine ipak beleži da se blag do umeren nedostatak vraća u deo razvijenih zemalja zbog promenjenih navika (Nutrients, 2022). Evo ko je skloniji da ne unosi dovoljno:
- Trudnice i dojilje - potreba je veća, a na kocki je razvoj bebe.
- Vegani i vegetarijanci - bez ribe i mlečnih proizvoda glavni izvori otpadaju.
- Ljudi koji izbegavaju so ili koriste samo nejodiranu morsku so.
- Oni koji retko jedu ribu i mlečne proizvode.
Pitanje kod joda nije „više ili manje", već „dovoljno". Za većinu ljudi hrana obavi posao; za neke grupe dodatak ima smisla.
Koliko joda je dovoljno
Okvirne preporuke Svetske zdravstvene organizacije su oko 150 mikrograma dnevno za odraslu osobu i oko 250 mikrograma tokom trudnoće i dojenja. Cilj dodatka je da pokrije tu potrebu, ako je hrana ne obezbeđuje, a ne da je višestruko premaši.
💡 Kako da ga koristiš: Uzimaj prema doziranju na pakovanju, razumnu količinu koja pokriva dnevnu potrebu. Ne kombinuj više izvora joda odjednom. Kod oboljenja štitne žlezde, trudnoće ili uzimanja lekova posavetuj se sa lekarom pre upotrebe.
Ko smo mi da pišemo o tome
Cvetita Herbal radi više od 10 godina kao evropski proizvođač i sa više od 1 milion zadovoljnih kupaca. Baš zato radije da ti objasnimo obe strane joda, umesto da ti prodajemo „što više, to bolje". Informisan izbor je bolji izbor.
Kalijum jodid - Potassium Iodide
Naš Kalijum jodid isporučuje 200 mikrograma joda po tableti, dakle razumnu dnevnu količinu, prilagođenu stvarnoj potrebi, a ne udarnu dozu. Najviše ima smisla ako si u nekoj od rizičnih grupa i hrana ti ne obezbeđuje dovoljno joda.
Šta realno da očekuješ
Ako si u riziku: dodatak pokriva potrebu koju hrana ne obezbeđuje i podržava normalnu funkciju štitne žlezde.
Ako već unosiš dovoljno: više joda ne donosi bonus, a kod viška može čak i da naškodi.
Kod sumnje: kod oboljenja štitne žlezde ili trudnoće posavetuj se sa lekarom pre upotrebe.
Šta kažu kupci
„Na biljnom sam režimu i ne jedem ribu, zato pratim svoj jod. Uzimam razumnu dozu i osećam se spokojno što pokrivam potrebu.“
- Gabrijela N.
„Kod kuće koristim samo morsku so i shvatio sam da ona nije jodirana. Dodatak je jednostavno rešenje, bez preterivanja.“
- Kiril A.
Česta pitanja
Čemu služi jod?
Jod je sirovina od koje štitna žlezda pravi svoje hormone, a oni upravljaju metabolizmom i energijom. Nedostatak dovodi do gušavosti i smanjene funkcije.
Da li mi treba dodatak joda?
Za većinu ljudi sa jodiranom soli i raznovrsnom ishranom - ne. Smisao ima kod trudnoće, veganskog režima ili ako izbegavaš so, ribu i mlečne proizvode.
Može li previše joda da naškodi?
Da. Veza je U-oblika - i nedostatak i višak povećavaju rizik od problema sa štitnom žlezdom. Zato je cilj dovoljno, a ne maksimalno.
Koliko joda dnevno?
Okvirno oko 150 mikrograma za odraslu osobu i oko 250 tokom trudnoće i dojenja, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Ne prekoračuj preporučeno.
Ako si u rizičnoj grupi i hrana ti ne obezbeđuje dovoljno joda, razuman dodatak pokriva potrebu, bez preterivanja. Kod oboljenja štitne žlezde ili trudnoće prvo se posavetuj sa lekarom.
Uzmi kalijum jodidIzvori
- Zimmermann MB, Boelaert K. Iodine deficiency and thyroid disorders. Lancet Diabetes Endocrinol, 2015. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25591468
- Levie D et al. Association of maternal iodine status with child IQ: a meta-analysis of individual participant data. J Clin Endocrinol Metab, 2019. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30920622
- Wang B et al. U-shaped relationship between iodine status and thyroid autoimmunity risk in adults. Eur J Endocrinol, 2019. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31252413
- Iodine and iodine deficiency: a comprehensive review of a re-emerging issue. Nutrients, 2022. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36079737
- Bath SC, Rayman MP. Iodine deficiency in the U.K.: an overlooked cause of impaired neurodevelopment? Proc Nutr Soc, 2013. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23570907
Dodatak ishrani. Ne zamenjuje raznovrsnu ishranu i zdrav način života. Nije lek i ne leči bolesti. Kod oboljenja štitne žlezde, trudnoće, dojenja i uzimanja lekova posavetuj se sa lekarom pre upotrebe. Ne prekoračuj preporučenu dozu. Informacije su edukativne prirode i ne predstavljaju medicinski savet.